субота, 5. јануар 2019.

Roštiljijada

Prizrensko -timočki dijalekt

Razvukle se tezge, k'o putnički voz
kraj im se ne vidi, čak do dole skroz
ckare su se raspalile, ćumur raščurija
dimi se Leskovac k'o d' se zapalija

Narod se sabraja, strašnilo je gužva
na golemu čaršiju, treštu muzikanti
svi su zacapali pljeskavice vruće
k'o da nisu jeli tri dana kod kuće

Gaze mi cipele, deca s baloni trče
odjenput na nebo i vatromet puče
mladi,stari,gilipteri,, s unučići babe
svi žvakaju ćevapčići ko da dele džabe

I elita gracka beše, pa taman rabota
da bradice ne omrsnu bilo bi sramota
varoš mora se prestavi, dočekaju gosti
k'd sve prođe posle, može da se posti

Na sve tezge šnicle, vešalice bele
pljeskavice tople, kobasice vrele
ražnjići na č'čkalice i dimljene slaninice
reš pečene džigerice, niza suve papričice

Dok se krčka kupus s rebra u lonci zemljani
ima gi i trezni ima ni pijani
uf kožica od prasence u zubi mi 'rska
neki žmurča s pivo grbinu mi poprska

Suveniri ima mlogo,a mene mi vruće
žena oće da pazari krošnjicu od pruće
roštiljdžije s'm se cvrle zevaju ne spiju
za oko mi zapade burče za rakiju

Provedomo se lepo mi na rošt'iljadu
pojedomo po pljesku, podelimo pivo
džepovi mi prazni al mi nije krivo
žena se radzrća će idemo a b'e
sve se naplaćuje gledanje je dzabe

D. Veličković

Нема коментара:

Постави коментар