Idem iz pečalbu, grojze mi uzrelo
kerovi me laju, u brdo mi selo,
kufer mi golem, rame pritisnuo
klasje od kukuruz kraj puta visnulo
Idem,žurim doma,mrak će me u'vati
tri meseca kako nesam dolazija
neko tako rođen večno da se pati
za dečicu s'm se mlogo rastužija
Žena mi je umejatna,domaćica prava
njeno se ne turči, kuću održava
ispekla mi banicu, pristavila tavče
vino o'ladila i turila na astalče
Posedemo i dockan je deca zadremala
sa ženu se počuvamo jer se zadevala,
s'mo na naš balkon, gasarče još svetli
da dremnemo malo, s'd će prvi petli
Trasnu džezva, tropnu tacna ona već ustala
pogleda kroz prozor, rosa napadala
a kanate okitene sa šareno cveće,
spije mi se al u berbu, veselo se kreće
Idemo kroz polje,druskaju ni kola
sigurno će budu puna, neće valjda pola
u jesenje boje, ofarbano lojze
na dušu mi milo, će beremo grojze
Vinograd mi dobar,ima samo manu
nekako mi dođe na severnu stranu
listovi trepere, polačke se njišu
Plovdina i Tamnjanika osećam mirišu
Grozdovi visnuli, c'kle im se zrna
gornja vada belo, a donja je crna
kako groz' otkinem, sok mi lepi prste
Afus Ali žut ko dukat tu su razne vrste
Imam i Prokupac, Plovdina rodila
na Vranac se jedna, giža polomila
lastari na Sovinjon preterano bujni
grozdovi su zreli, al' ima i rujni
Šalimo se, beremo, ide polagačke
neki put su slatke tej muke seljačke
grbine ni greje Se'tembarsko slunce
koševi dok nosim, padne neko zrnce
Kanate smo prepunil, dušeme će pukne
za č's prođe dan, s'mo što ne smrkne
namesti muljaču, da cedimo vino
i dobro je sve dok loše, ne pokvari fino
Moram nazad u pečalbu, takva sudba pusta
teško mi je,mora s vino da raskvasim usta
uz vino se svi rađali, živeli i umirali
zato čašu, svim u zdravlje, dogodine opet slavlje!
Dragan Veličković 17.9.2018
Нема коментара:
Постави коментар