субота, 5. јануар 2019.

Prolazi si vreme

Prizrensko - timočki dijalekt

Ide dan po dan k'o lenjavo kerče
sve manje me ima, gasnem ko fenjerče
zalazim polako u godine pozne
i redovno pijem tabletice rozne

Gledam se u ogledalo ne mog' se načudim
šta je s mene, sve sam se zbrčkaja
stvarno li je ovo ili ja to ludim
da ne poveruješ, kol'ko s'm propaja

Na noge mi vene u boju ko cvekla
bole me kolena, ruka mi otekla
želudac me muči, pritisak varira
srce mi preskače će da eksplodira

Podočnjaci crni, bore smejalice
obrazi visnuli, upalo mi lice
s'mo jedni oči od mene ostali
s'd ću da se setim šta mi jošte 'fali

Po malo ne čujem,izdaje me vid
ja se ne sramujem, jer to neje stid
svaki dan me stiže neka nova muka
veđe su mi k'o u Karadžića Vuka

Iz uši mi rastu dlake, jedna i na nosu
svud' sam čupav kao majmun, samo gubim kosu
grickao sam suvi lebac zub sam polomio
s'mo mi je toj trebalo da bi' se sredio

Neću više da nabrajam,boljke mlogo ima
a onoj što kažu, toj neje istina
nesu važne godine, već ko' se osećaš
džabe se osećaš, k'd ne mož' se krećaš

Ide dan po dan k'o lenjavo kerče
sve manje me ima,gasnem ko fenjerče
zalazim polako u godine pozne
i redovno pijem tabletice rozne

D.Veličković

1 коментар: