Prizrensko - timočki dijalekt
(južnomoravski govor)
Rešio sam turam tačku,
'bem ti muku tuj seljačku,
još da prodam star vinograd
odo i ja za Beograd.
Gotovo je ću da begam
na selo da živim neću
nekom više,nekom manje
prodao sam svo imanje.
U grad dodjo,strašno,muka,
od vozila mnogo buka,
od svetla se ne mož' spije,
hlorisana voda kako da se pije.
Zaposli se u "čistocu"
poso ima kol'ko 'ocu
a bilo mi mlogo milo
za u "gradsko zelenilo ".
Eto nesam im'o sreću,
pa čeprkam s'd po smeću,
nakrivim kacket na glavu,
pa s grebuljče cešljam travu.
Za selo mi nekad muka
ali kvo, takva mi struka
zbiram lišće,pakle prazne
i sitnice druge razne.
Stan mi nije mlogo blizu
neje ni daleko,
nekad švercujem u gradski,
nekad vatam peški preko.
Na brzinu si večeram,
namirišem i doteram,
ondak vatam trotoar
polačke niz bulevar.
Uice široke u izlozi reklame,
oko mene gospoda,kučići i dame,
sve cupkaju, kada idu na visoke štikle
poznaju se na sto metra,te seljanke samonikle.
Sve goleme zgradetine,
stra me od tramvajske šine,
preko njima dok prelazim
k'o da idem preko mine.
# # # #
Dok me vozi dvojka kružna
probada me tuga južna,
i kako prolaze dani,
sve gori mi varošani.
I od nazad i od spreda,
gradanin sam drugog reda,
ćuška me budala svaka,
jer me drže za došljaka.
Srecam i moji zemljaci,
štrokavi od gradevinu,
vuču se ko prebijeni,
popakleli od prašinu.
Pa im vikam,pa im zborim,
i po naški im govorim:
Kude ste bre dunderi,
kude ste bre paprikari
kao da se nešto cuga,
ne ste li vi možda s juga ?
Sutra opet glanjcam asfalt,
sa metlu od breze,
svaki dan mi skoro isti
i skroz mi bezveze.
Neki put ne mog'da spijem
neka čaška se popije,
stigne tuga pa posrnem
i dode mi da se vrnem.
Al' sramota od komšije
znam gi šta će odma' kažu
a bre, ovaj li se dovukja,
ne li je sa živci pukja.
T'j se nigde ne mož'skrasi
tog puk vojska ne mož' spasi,
nema mesen pa obesen
od malecko je zanesen.
Kazaja sam na rođaci,
ostavija amanet,
u selo da me sarane
k'd odem na onaj svet
Na brežuljak iznad kuću,
da na mene slunce gleda
nek'napišu da se znaje
ŽIVEO JE RADI REDA !
Dragan Velickovic - Oktobar 2018
(južnomoravski govor)
Rešio sam turam tačku,
'bem ti muku tuj seljačku,
još da prodam star vinograd
odo i ja za Beograd.
Gotovo je ću da begam
na selo da živim neću
nekom više,nekom manje
prodao sam svo imanje.
U grad dodjo,strašno,muka,
od vozila mnogo buka,
od svetla se ne mož' spije,
hlorisana voda kako da se pije.
Zaposli se u "čistocu"
poso ima kol'ko 'ocu
a bilo mi mlogo milo
za u "gradsko zelenilo ".
Eto nesam im'o sreću,
pa čeprkam s'd po smeću,
nakrivim kacket na glavu,
pa s grebuljče cešljam travu.
Za selo mi nekad muka
ali kvo, takva mi struka
zbiram lišće,pakle prazne
i sitnice druge razne.
Stan mi nije mlogo blizu
neje ni daleko,
nekad švercujem u gradski,
nekad vatam peški preko.
Na brzinu si večeram,
namirišem i doteram,
ondak vatam trotoar
polačke niz bulevar.
Uice široke u izlozi reklame,
oko mene gospoda,kučići i dame,
sve cupkaju, kada idu na visoke štikle
poznaju se na sto metra,te seljanke samonikle.
Sve goleme zgradetine,
stra me od tramvajske šine,
preko njima dok prelazim
k'o da idem preko mine.
# # # #
Dok me vozi dvojka kružna
probada me tuga južna,
i kako prolaze dani,
sve gori mi varošani.
I od nazad i od spreda,
gradanin sam drugog reda,
ćuška me budala svaka,
jer me drže za došljaka.
Srecam i moji zemljaci,
štrokavi od gradevinu,
vuču se ko prebijeni,
popakleli od prašinu.
Pa im vikam,pa im zborim,
i po naški im govorim:
Kude ste bre dunderi,
kude ste bre paprikari
kao da se nešto cuga,
ne ste li vi možda s juga ?
Sutra opet glanjcam asfalt,
sa metlu od breze,
svaki dan mi skoro isti
i skroz mi bezveze.
Neki put ne mog'da spijem
neka čaška se popije,
stigne tuga pa posrnem
i dode mi da se vrnem.
Al' sramota od komšije
znam gi šta će odma' kažu
a bre, ovaj li se dovukja,
ne li je sa živci pukja.
T'j se nigde ne mož'skrasi
tog puk vojska ne mož' spasi,
nema mesen pa obesen
od malecko je zanesen.
Kazaja sam na rođaci,
ostavija amanet,
u selo da me sarane
k'd odem na onaj svet
Na brežuljak iznad kuću,
da na mene slunce gleda
nek'napišu da se znaje
ŽIVEO JE RADI REDA !
Dragan Velickovic - Oktobar 2018
Нема коментара:
Постави коментар