NIŠTA LIČNO - Dragan Veličković

Spustio se nemir u hrastovo lišće,
Opominje, preti, pritiska i stišće
Mračne slutnje hrle na sve četiri strane
Uvek stižu nevolje, al' nikako same

Otima se sirotinji surovo i nesebično
Konstatujem samo, nije ništa lično
Glupost, naše staro nasleđeno stanje
Mi, zbunjeni u gomili k'o ovce pred klanje.

Pravdu uzele u ruke bedne mastiljare
Hapse, plene, pale bez milosti brale
Po metodi, dušmanima izuzetno slični
Navikli na tuđu bol, samovoljni i bezlični.

Činovnici, vlastoljupci, likuju i plene
Sve što mogu da popišu, kolevke, pelene
Uspomene,staru lampu, zidove od blata
Katanac, crveni vosak stavili na vrata.

Bolne reči utehe prestaše da vrede,
Žena više ne plače, na pragu mačak prede,
Lagano se njiše senka, to nek' se zavede
Na konopcu trulom čovek, s pogledom na grede.