ТУМАРАМО

Тумарамо дуж стрништа на прозору восак ври
Изнемогли од надања трошни нам сви зидови
Сви потајно сумњу крију подвале се тешке боје
Дрхти црно под ноктима ко да сумње не постоје

нико не зна шта је, нико незна што је
к'о да сумње не постоје
к'о да не постоје

Нечешљано црно жбуње процветало око прага
Затрављене голе стазе мешкоље се до сванућа
Дремљивице ноћне страже само црне сенке кроје
Дрхти црно под ноктима ко да сенке не постоје

нико не зна шта је, нико не зна што је
к'о да сенке не постоје
к'о да не постоје

На починак сви идемо занемели, скамењени
Ветар штипа дим се вије а оџаци закрпљени
И гледамо вуци сити а овце се јадне броје
Дрхти црно под ноктима ко да овце не постоје

нико не зна шта је, нико не зна што је
к'о да овце не постоје
к'о да не постоје

Тумарамо исцрпљени страхови под кровом кућа
Све више се стеже омча од врбовог младог прућа
Тумарамо босоноги ожиљци и стрепње гноје
Дрхти црно под ноктима ко да стрепње не постоје

нико не зна шта је, нико не зна што је
к'о да стрепње не постоје
к'о да не постоје

 

Друго место - Баточина

 Ovog puta drugi...hvala organizatorima konkursa !

На четврти међународни песнички конкурс к. клуба "Миодраг Петровић" из Баточине пристигло је 167 песама од 167 аутора из десетак земаља.

Жири је радио у саставу:

Дарко Поповић - председник жирија, песник,

Катарина Карић - члан, песник и писац,

Раша Цалић - члан, песник.

Одлука жирија је да су награђени аутори и песме:

1 место. шифра: Црни дан - Мирослав Јозић са песмом "Часна Ћирилица",

2 место. шифра: Слутња - Јован Бундало са песмом "Бићеш са мном у вечности",

2 место. шифра: Гравирани - Драган Величковић са песмом "Коритари"

,

3 место. шифра: Видик - Стеван Милошевић са песмом "Светородна зрења",

3 место. шифра: Искра - Саша Марић са песмом "Доживљај дужине пољупца за васцели живот",

3 место. шифра: Донау - Илија Веселинов са песмом "Нигдина".

Посебна награда к.клуба "Миодраг Петровић", коју су изгласали сви чланови клуба, припала је аутору:

шифра: Пећанац - Голуб М. Јашовић са песмом "Под храстом у нимнику".

Похвањени аутори и песме су:

шифра: Марија - Оливера Синђелић са песмом "Макови у житу",

шифра. X-53 - Хранимир Хране Милојковић са песмом "У платненим ципелама",

шифра: Ковачева кћи - Рада Матушки са песмом " Србијо, где си?",

шифра: Дервента - Иван Јоцић Вишевски са песмом "Лазареве воде",

шифра: Шврле - Тијана Нашпалић са песмом "Одраз у води",

шифра: Тесла - Сергеј Јовић са песмом "Славимо мир, љубав и знање",

шифра. Чувар Части - Зоран Јовановић са песмом "У сну",

шифра: Стручак поезије - Емина Радевска са песмом "Ако те икад",

шифра: Лепеница - Зоран Ранитовић са песмом " Кликер",

шифра: Гага 69 - Драган Илијевска са песмом "Јесен у жени...",

шифра: Сунчаност - Александар М. Арсенијевић са песмом "Похвала липама",

шифра: Циле - Љубомир Петронијевић са песмом "Под столом у облацима".

Честитамо награђенима и похваљенима а осталима желимо више среће на неком од наредних конкурса.

Захваљујемо свима који су учествовали на нашем конкурсу.

Ове године је више награда и похвала због тренутне ситуације са "корона вирусом" и због немогућности организовања 4 међународног песничког маратона. У договору са ауторима награде и похвале ће бити послате на адресе аутора.

СТРАШИЛО

У крошњама тополовим, у атару испод брда
Отегле се дуге сенке, земља каљава и тврда
Касни јутро, сунце дрема, ноћ не помишља да прође
И ветрови хладни касне, само страх на време дође

Уста су ми сашивена, само трепћем не говорим
Ни пољака ни шумара, дугмад бројим и таворим
Облаци ми мокри легли, на закрпе танке сиве
Кроз џепове цури киша, ја лелујам на сред њиве

У капуту штепованом, углавном на сувој храни
Целог дана плашим чавке, стрепе врапци и фазани
Понека ме врана само кљуцне по сламнатој глави
Изгужва ми мало крагну, шешир скотрља у трави

А кад дођу ноћни сати, месец гране зашарени
Ја не плашим више никог, крену страхови ка мени
Окоме се тад на мене, џукеле и луталице
Па ми кидају рукаве, манжетне и ногавице

Поставу ми убуђалу, и сламу на ситно гризу
Страшни глодари и звери ни у сну ме неће близу
Нигде никог да ме пита, да ли нешто плаши мене
Да ли могу да издржим непрекидно у три смене

Клипови се таласају, прете ми и сву ноћ плаше
Не могу да нађем себе усред кукурузне шаше
Слушам врбе савиле се и шушкају, баш греота
Сад је касно да уклони страшило из свог живота

Zahvalnica - NEKAZANO

 

EВО ВИТЕ КАСАПИНА

Кад ветрови зајесене у јабуке гологране
Хладноћа у кости зађе заледи се и остане
По авлији кад утихне крупна стока и живина
Ето Вите касапина, сеоскога душманина

Познају га све авлије, сви керови и капије
Домаћини галамџије господа и бађавџије
гази тромо мрзовољно, по обору својевљно
Прсти масни и каљави кренуо је да брљави

Док свој поглед страхом слади тргне љуту среће ради
ja помоћник том убици држим јагње на узици
Два пут кључа вода врела, двапут качи на ченгела
не мож човек да запати колко може тај да смлати

тај би мого кад попије самог себе да убије
ил је можда рећи боље да самог себе да закоље
у оку му видим жишку ону љуту рабаџијску
да је неко друго време тај би сечивом на мене

Мисао ме једна гања када спава, да ли сања
Да ли му на очи дођу, мекетања и блејања
А он неда ни две банке дере кожу за опанке
Од друге за гајде танке да с њим цвили тугованке

мирно чекаш или одеш, кост ти глођу или глођеш

ВЕТРУШКЕ

Утринама опустелим ходам да не затрем семе
И ћораво и сакато све кренуло против мене
Отегли се дуги сати и времену мутном слеп
Шуто, кусо и рогато сви каменом на мој цреп

Разнеле ме као плеву ветрушке и ветрушине
И веју ме кроз решето у грашишту од прашине
Као кроз иглене уши провлаче се по имању
И прете ми завршићу на дрвнику или пању

Чувар поља, чуваркућа, месечина и сметлишта
Развлаче ме ко кучину просипају на буњишта
Слогове ми поткопали, изворе ми трују бистре
Осушили нерезине и ластаре сорте чисте

Промрзле ми прсте газе, на ступку ми праве сенку
Коледари и лојзари док играју пипиревку
Ја треперим као лишће старих гижа у октобру
Прве слане забелеле ја још с њима водим борбу

КОРИТАРИ - Драган Величчковић

Е мој куме, жив ти деца, да знаш како глође беда

Бцио би петобанку тек онако ради реда

На све стране кланфе, шарке узенгије и галама

Глуво доба, ја не спавам, као тесто густа тама

И Цигани и каури изгледају забринуто

На промаји изгужвано моје сомотско капуто

Пропале ми џезве лонци ено крпе калаџије
Најма банка колко дана, због душмани гочобије

Шкрипе зуби порцелански на добошу пукла пречка

По соби се вртим као изнемогла штрба  мечка 

Коритари сву ноћ  бију, чупају ме из багламе

Чокано по таван вршља, не могу да спавам стра ме

A ја само с  душе хоћу да орибам мало рђе

Да не тражим и не просим од живота  милосрђе

Да ме пусте да избледим, огулим на торби шару

Да замотам и запалим као господин цигару

После нек ме калаишу, нек шмирглају и сјај дају

С  гвожђуријом на комаде могу да ме распродају

А ти куме жив ти деца да знаш како глође беда
Бацио би  петобанку онако тек ради реда
За гараве лепотане,по шарено перо  петла
Дабогда ти очи  бистре и јутра ти била светла

 

Е мој куме, жив ти деца, да знаш како глође беда

Бцио би петобанку тек онако ради реда