ЧАВРЉАВА - Драган Величковић

Поспан пепел прах прeтури
Раскаљана режи рђа

Чогољ чокот чворљив чури
Баш бадава бачва буђа

Огањ образ облизује
Тугаљивo трепће туга

Жеравица жар жртвује
Док дудова дихта дуга

Шевар шиба шњур шашави
Труљедина трула трска

Залуд зебњу зорa здрави
Мокар мирис мемла мрска

Сатрле се сорте старе
Родна рана рез ракија

Дувар дахће дулек дрема
Ћумур ћути ћар ћарлија

Гори гротло горког грла
Пусте прсте препек пече

Ваздан ваља вода врела
Преко плота преко прече

КАЛЕМАРСКА - Драган Величковић

У ракљама водопија, црног трна дивље крушке
Скаче жила куцавица цвокоће к'о џепни сат

Дрхти ножић калемарски, крвари по кори дршке
Пруће кртих летораста, изџигљали к'о инат

Реже, стишће у процепу, јалов пелцер да не буја
Танак рез на покорици, исправљају руке криве

И под кором и на листу, ластар палаца к'о гуја
Увек по мало заболе, сви животи док заживе

Сву ноћ шапће бајалицe, калем све на педаљ веже
Благосиља зелен грану, ухне, хукне, челом такне

Сорте му под ребром ћуте, окца, жилице и мреже
У пазухе своје пљуне, удахне и с места макне

Од пупољка кад проклија, шапутање не престаје
Памти врисак првог реза, тек по која грана стара

Док са муком род подиже, не каје се због спознаје
Бистрог погледа што цакли, кривопрстог калемара

Ухне, хукне такне и с места се макне.

KORICE ZA KNJIGU - NA HLEBU I VODI

 

Објављене песме у Суштини поетике

У часопису Суштина поестике  објављено је ннеколико мојих песама.
Да бисте прочитали песме, кликните на доњу везу (линк)

Суштина поетике - часопис за књижевност

ТУМАРАМО

Тумарамо дуж стрништа на прозору восак ври
Изнемогли од надања трошни нам сви зидови
Сви потајно сумњу крију подвале се тешке боје
Дрхти црно под ноктима ко да сумње не постоје

нико не зна шта је, нико незна што је
к'о да сумње не постоје
к'о да не постоје

Нечешљано црно жбуње процветало око прага
Затрављене голе стазе мешкоље се до сванућа
Дремљивице ноћне страже само црне сенке кроје
Дрхти црно под ноктима ко да сенке не постоје

нико не зна шта је, нико не зна што је
к'о да сенке не постоје
к'о да не постоје

На починак сви идемо занемели, скамењени
Ветар штипа дим се вије а оџаци закрпљени
И гледамо вуци сити а овце се јадне броје
Дрхти црно под ноктима ко да овце не постоје

нико не зна шта је, нико не зна што је
к'о да овце не постоје
к'о да не постоје

Тумарамо исцрпљени страхови под кровом кућа
Све више се стеже омча од врбовог младог прућа
Тумарамо босоноги ожиљци и стрепње гноје
Дрхти црно под ноктима ко да стрепње не постоје

нико не зна шта је, нико не зна што је
к'о да стрепње не постоје
к'о да не постоје

 

Друго место - Баточина

 Ovog puta drugi...hvala organizatorima konkursa !

На четврти међународни песнички конкурс к. клуба "Миодраг Петровић" из Баточине пристигло је 167 песама од 167 аутора из десетак земаља.

Жири је радио у саставу:

Дарко Поповић - председник жирија, песник,

Катарина Карић - члан, песник и писац,

Раша Цалић - члан, песник.

Одлука жирија је да су награђени аутори и песме:

1 место. шифра: Црни дан - Мирослав Јозић са песмом "Часна Ћирилица",

2 место. шифра: Слутња - Јован Бундало са песмом "Бићеш са мном у вечности",

2 место. шифра: Гравирани - Драган Величковић са песмом "Коритари"

,

3 место. шифра: Видик - Стеван Милошевић са песмом "Светородна зрења",

3 место. шифра: Искра - Саша Марић са песмом "Доживљај дужине пољупца за васцели живот",

3 место. шифра: Донау - Илија Веселинов са песмом "Нигдина".

Посебна награда к.клуба "Миодраг Петровић", коју су изгласали сви чланови клуба, припала је аутору:

шифра: Пећанац - Голуб М. Јашовић са песмом "Под храстом у нимнику".

Похвањени аутори и песме су:

шифра: Марија - Оливера Синђелић са песмом "Макови у житу",

шифра. X-53 - Хранимир Хране Милојковић са песмом "У платненим ципелама",

шифра: Ковачева кћи - Рада Матушки са песмом " Србијо, где си?",

шифра: Дервента - Иван Јоцић Вишевски са песмом "Лазареве воде",

шифра: Шврле - Тијана Нашпалић са песмом "Одраз у води",

шифра: Тесла - Сергеј Јовић са песмом "Славимо мир, љубав и знање",

шифра. Чувар Части - Зоран Јовановић са песмом "У сну",

шифра: Стручак поезије - Емина Радевска са песмом "Ако те икад",

шифра: Лепеница - Зоран Ранитовић са песмом " Кликер",

шифра: Гага 69 - Драган Илијевска са песмом "Јесен у жени...",

шифра: Сунчаност - Александар М. Арсенијевић са песмом "Похвала липама",

шифра: Циле - Љубомир Петронијевић са песмом "Под столом у облацима".

Честитамо награђенима и похваљенима а осталима желимо више среће на неком од наредних конкурса.

Захваљујемо свима који су учествовали на нашем конкурсу.

Ове године је више награда и похвала због тренутне ситуације са "корона вирусом" и због немогућности организовања 4 међународног песничког маратона. У договору са ауторима награде и похвале ће бити послате на адресе аутора.

СТРАШИЛО

У крошњама тополовим, у атару испод брда
Отегле се дуге сенке, земља каљава и тврда
Касни јутро, сунце дрема, ноћ не помишља да прође
И ветрови хладни касне, само страх на време дође

Уста су ми сашивена, само трепћем не говорим
Ни пољака ни шумара, дугмад бројим и таворим
Облаци ми мокри легли, на закрпе танке сиве
Кроз џепове цури киша, ја лелујам на сред њиве

У капуту штепованом, углавном на сувој храни
Целог дана плашим чавке, стрепе врапци и фазани
Понека ме врана само кљуцне по сламнатој глави
Изгужва ми мало крагну, шешир скотрља у трави

А кад дођу ноћни сати, месец гране зашарени
Ја не плашим више никог, крену страхови ка мени
Окоме се тад на мене, џукеле и луталице
Па ми кидају рукаве, манжетне и ногавице

Поставу ми убуђалу, и сламу на ситно гризу
Страшни глодари и звери ни у сну ме неће близу
Нигде никог да ме пита, да ли нешто плаши мене
Да ли могу да издржим непрекидно у три смене

Клипови се таласају, прете ми и сву ноћ плаше
Не могу да нађем себе усред кукурузне шаше
Слушам врбе савиле се и шушкају, баш греота
Сад је касно да уклони страшило из свог живота

Zahvalnica - NEKAZANO

 

EВО ВИТЕ КАСАПИНА

Кад ветрови зајесене у јабуке гологране
Хладноћа у кости зађе заледи се и остане
По авлији кад утихне крупна стока и живина
Ето Вите касапина, сеоскога душманина

Познају га све авлије, сви керови и капије
Домаћини галамџије господа и бађавџије
гази тромо мрзовољно, по обору својевљно
Прсти масни и каљави кренуо је да брљави

Док свој поглед страхом слади тргне љуту среће ради
ja помоћник том убици држим јагње на узици
Два пут кључа вода врела, двапут качи на ченгела
не мож човек да запати колко може тај да смлати

тај би мого кад попије самог себе да убије
ил је можда рећи боље да самог себе да закоље
у оку му видим жишку ону љуту рабаџијску
да је неко друго време тај би сечивом на мене

Мисао ме једна гања када спава, да ли сања
Да ли му на очи дођу, мекетања и блејања
А он неда ни две банке дере кожу за опанке
Од друге за гајде танке да с њим цвили тугованке

мирно чекаш или одеш, кост ти глођу или глођеш

ВЕТРУШКЕ

Утринама опустелим ходам да не затрем семе
И ћораво и сакато све кренуло против мене
Отегли се дуги сати и времену мутном слеп
Шуто, кусо и рогато сви каменом на мој цреп

Разнеле ме као плеву ветрушке и ветрушине
И веју ме кроз решето у грашишту од прашине
Као кроз иглене уши провлаче се по имању
И прете ми завршићу на дрвнику или пању

Чувар поља, чуваркућа, месечина и сметлишта
Развлаче ме ко кучину просипају на буњишта
Слогове ми поткопали, изворе ми трују бистре
Осушили нерезине и ластаре сорте чисте

Промрзле ми прсте газе, на ступку ми праве сенку
Коледари и лојзари док играју пипиревку
Ја треперим као лишће старих гижа у октобру
Прве слане забелеле ја још с њима водим борбу

КОРИТАРИ - Драган Величчковић

Е мој куме, жив ти деца, да знаш како глође беда

Бцио би петобанку тек онако ради реда

На све стране кланфе, шарке узенгије и галама

Глуво доба, ја не спавам, као тесто густа тама

И Цигани и каури изгледају забринуто

На промаји изгужвано моје сомотско капуто

Пропале ми џезве лонци ено крпе калаџије
Најма банка колко дана, због душмани гочобије

Шкрипе зуби порцелански на добошу пукла пречка

По соби се вртим као изнемогла штрба  мечка 

Коритари сву ноћ  бију, чупају ме из багламе

Чокано по таван вршља, не могу да спавам стра ме

A ја само с  душе хоћу да орибам мало рђе

Да не тражим и не просим од живота  милосрђе

Да ме пусте да избледим, огулим на торби шару

Да замотам и запалим као господин цигару

После нек ме калаишу, нек шмирглају и сјај дају

С  гвожђуријом на комаде могу да ме распродају

А ти куме жив ти деца да знаш како глође беда
Бацио би  петобанку онако тек ради реда
За гараве лепотане,по шарено перо  петла
Дабогда ти очи  бистре и јутра ти била светла

 

Е мој куме, жив ти деца, да знаш како глође беда

Бцио би петобанку тек онако ради реда

КЛАСЈЕ - Драган Величковић

У крошњи је месец бели
Ознојио бело чело

У пепелу цика, вриска
Од бисера бела ниска

Залегла је свила бела
Поред два камена врела

Зрно бело Божји дар
Ноћник бодри бели жар

Не признаје зрно вече
Све док прсте не опече

И док беле шаке бар
Малчице не буду гар

БИОГРАФИЈА - Драган Величковић

Драган Величковић песник, сликар и кантаутор

Рођен је 10.09.1963 у Великој Сејаници код Грделице.

По занимању ликовни техничар дизајна

Члан је УСУД   „Поезија 016“, у Лесковцу

Удружења писаца,,ЧЕГАР” у Нишу  и

Нишког песничког круга.

Пише од ране младости, песме објављује у књижевним

часописима и разним интернет порталима.

Превођен на енглеском и руском језику.

На више конкурса и такмичењима бива награђиван за своје стваралаштво.

У Вучју на конкурсу ,,Слапови Вучјанке“ 2020- треће место.

На фестивалу писане речи на дијалекту,,Преображењско појање“

у Нишу,2020- треће место и тако даље.

Узима учешће у заједничким збиркама поезије:

„Шта све стане у једну љубав“ -  КК Дервен, Грделица 2005.

„Ете такој“ -  Поезија на дијалекту,  Врање  2019.

„У срцу југа“ - Поезија 016,  Лесковац 2019.

У  припреми су му две збирке песама од којих је једна на дијалекту.

Живи и ради у Великој Сејаници.

ВРЗИНО КОЛО - Драган Величковић

Ако кренеш уз долину, где се дуге сенке множе
Осетићеш дах ледени, пукотине испод коже
Осетићеш, тиху језу како клизи низ рукаве
Зажмуриће због одблеска, очи кестен, модро плаве

Чућеш како мешкољи се устајала хладовина
Док планина зарива се у поспано лење небо
Како стидљиво без даха, грли падине тишина
У костима хладни ноћник у папрату баруштина

Утрине и раскршћа су само глина која спава
У поседу господара, негажених мокрих трава
Ал врзино то је коло, снажни задњи трзај твој
Туђи одраз у вртлогу ,сви видимо, не и свој

Да ли чујеш из темеља, зазидане љуте клетве
Над оџаком облаци се ко гробови плитки беле
Од марама удовица зелен бршљан омчу плете
Стари камени међаши, не кољу се и не деле

А тебе ће хладовине, мајдан беле скамењене
Да оставе на истоку поред бразде огољене
Долином да рушиш гнезда, старих кукавичјих дела
Све због данка из прошлости, из думена голог врела.

Gostovanje na TV Leskovac

Gostovanje u Jutarnjem programu televizije Leskovac, kod Milice

Jovan Dimitrijević - Promocija knjige, "Ja samo nešto da pitam" 

Dragan Veličković - Predstavljanje svoje poezije u književnoj formi i na dijalektu

Преображењско појање - Ниш 2020

Festival pisane reči na dijalektu,,Preobraženjsko pojanje'' Niš

POEZIJA
1. mesto Srba Takić - Narodna Biblioteka Vlasotince
2. mesto Vesna Đurković - Niš
3. mesto Dragan Veličković - Grdelica

Pohvala: Radmila Petrovski (Džonijeva)

PROZA:
1. mesto Dragan Ćirić - Niš
2. mesto Milko Stojkovic - Smederevska Palanka
3. mesto Beka Mitić-Ristić - Niš

Pohvale

Nataša Panić - Pirot
Dragan Simonović - Niš (Pasi Poljana)

PRIZNANJE RANKA RANĐELOVIĆ za dugogodišnje stvaranje na dijalektu i doprinos afirmaciji Festivala:
Violeta Jović
PRIZNANJE REČ BAŠTINE, IDEJNOM TVORCU, posthumno:
Miroslav Мирослав Митковић Нам
OVOGODIŠNJI SELEKTOR: Vera Cvetanović, književnik, profesor književnosti
ORGANIZACIONI ODBOR:

Društvo umetnika "Svetionik"
Niški pesnički krug
U saradnji sa Narodnom bibliotekom Niš

ДВА БЕЛУТКА - Драган Величковић

Каква соба, чет'ри кутка, један осмех два фењера
Она, ја и два белутка, због урока и малера

У оку јој жута значка, свеже убраног маслачка
Од сатена познат шум, у грудима дум, дам, дум

Ћутим, пушим, она спава, у крилу ми њена глава
О, како ми бордо звезде, у погледу језде

После ми на уво шапне, као чесма када капне
Својевољно у твом гету, пригрли ме ко штафету

У сну нисмо, можда јесмо, лево, лево, е сад десно
Не признаје празан ход, на колена, зид и под 

Још ми каже држ' се такта или стављам те ад акта
И не дај се, јутро зри, кипи чај и ври

Као лимун исцеђени, моји страхови и њени
Сви у једној шољи чаја, очас беху потопљени

Може ли то ветре јаче, нек ме отму ветрењаче
Све до врага, познат шум у грудима дум, блам, дум.

ON BREAD and WATER - Dragan Veličković / prevod i prepev Biljana Vulin

ON BREAD and WATER

Silence has been rusting on my windows
my face crushing under shadows
and sick weather
It has been squeezing me inside
and no signs of letting go,
only loneliness takes care of me.
My unwell cold days need nursing by me.
I crucified the cloth,
from branch to branch at night
they have been lied, hosed reality from me,
and they think I liked that, and
may be right.
I don’t talk, just keep quiet,
nothing around me
All my places are gallows
and burned houses
I try to keep pace
with my life
I’m resisting by my fear,
hope and goodness.
With peace of bread and a cup of water,
My fight is for all or nothing.
They have been storming at my foundation,
at all my strongholds,
tearing me to pieces,
stretching and racking me
I could endure the day somehow,
but what would happen with me
when sunset comes.




Dragan Veličković

Prevod i prepev: Bilyana Vulin

КО ТО ПЕВА - Драган Величковић

Сваког јутра неко песмом оплакује
Моја поља
Пo некe на јаук личe, некe буду
Болни крик
Да ли је то провиђење
Клетва или Божја воља
Да угасим босом ногом,пламен
Жар и жртвеник

Од те песме низ образе, врелог сунца
Липте капи
Кад ливада пукне гола загрцнем се
Туга зјапи
Слогови и бразде дрежде
У откосе себе стављам
Уста горка, не говорим вранама се
Само јављам

Ехо вришти и одзвања, негде
У подножју брега
Арије ме грудоболне нађу саме
После свега
Дах трепери,врелина ме
До костију разбаштини
Гледам с ветром,плеше трава
Ја тихујем у тишини

Да ли неко можда данас, пева
Оду мојој срећи
И да хоћу од те песме нукуд
Не могу утећи
Од лепета лакокрилих, бежим
Док не будем спутан
Подари ми Боже разум
Да са песмом не
Одлутам

ВОТ МЕНЯ - Д. Величковић / превод Јелица Ђорђевић

ВОТ МЕНЯ

Вот меня, пришел по сопственному следу,
чтобы прополоть ирисы и смутить тишину.
От воспоминанний может
сильно заболеть в груди.
Все, что у меня есть
заросло в коре тополя.
До склада, через травы шел по тропинке.
Едва в гнилой листве разыскал имя.
От папоротников еще щеки
красные и зудящие.
Я попробовал оживить
но вижу, что не получается.
Кричит грусть, как будто из гнезда
отравленные птицы.
Ночи хотелось втиснуть забвение на ладонь.
Смутные и испуганные,
блуждают тени.
В ноздрях липовый чай
смачивает мне сон.
А я лаю с собаками за последними домами
и рычу на густой туман
единственным родственником.
Как странник
на собственном пороге,
самого себя встречаю
Сахаром и водой.

Драган Величковић.

Превод и препев - песникиња и преводилац Јелица Ђорђевић

ПОВОРКА - Драган Величковић

ПОВОРКЕ

Сиромаси у поворци
Знојави у лицу
На црвено ван пешачког
Прелазе улицу
Босоноги и крвави
Да време не губе
Сви заједно код ковача
Оштре крте зубе

Хтели би да гризу
Дрворед у низу

На вратима крупна слова
Тешка Божја казна
Није време сада
Болест и глад влада
Чекали су дана два
Две године и два сата
На шалтеру тамно стакло
Милиметар није макло

Хтели су да гризу
Шалтере у низу

Онда један уповорци
Без ралога права
Поста биста у ходнику
И бронзана глава
А остали у ритама
Без џелата и сведока
Поклаше се међусобно
Као каква стока

Драган Величковић

I HAVE RAIN Dragan Veličković - prevod i prepev Biljana Vulin

I HAVE RAIN

I’ve got a tablecloth, I’ve got dried flowers,
a wind, a vase and my room dust;
My silence disturbed by door crack;
I’ve got rain in October,
sadness in my drink poured into a cracked glass.
I haven’t got just your shadow
when I fell asleep to haunts my night.

I’ve got leaves on my parquet,
in a corner of my room estrange grass,
dim light, moss, and a confused this old gray head.
I’ve got a patched heart sewed
with the first thread, and with an old story.
Just I’m missing your shadow
by my window with my ashtray.

I’ve got my raincoat, my barefeet, and an umbrella
I’ve got two or three quinces,
as it happens in a poem; and one large wardrobe,
Autumn is lying in my bed,
my eyes is dripping with a dulled colour
All is her but your shadow,
so mine is haunting me instead.

By: Dragan Velickovic

Prevod i prepev: Bilyana Vulin

ČEGARSKE VATRE

Rezultati konkursa Sinđelićeve čegarske vatre 30


16 .6. 2020


Међународни песнички конкурс СИНЂЕЛИЋЕВЕ ЧЕГАРСКЕ ВАТРЕ је завршен, а зборник радова излази до краја маја. Ове године, због ситуације са вирусом и забрањеног окупљања, неће бити организована завршна манифестација на Чегру 31.05.2020.г. Индивидуално може да дође ко хоће. У зборнику су заступљени песници:










Ајтић Тања – КАНАДA
Алексић Лазић Силвана – БиХ, Горњи Теслић
Алексова Наташа – СЕВЕРНА МАКЕДОНИЈА, Куманово
Антанасијевић Говедарица Анастазија – Београд
Апостоловић Јован – Врање
Арсенијевић М. Александар – Београд
Бавчић Дина – БиХ, Гораждеајровић Емир – ДАНСКА
Бандовић С. Павле – ЦРНА ГОРА, Подгориц
Бибин Милорад – Зрењенин
Благојевић Борисав Бора – Ћуприја
Божовић Славка – ЦРНА ГОРА, Никшић
Бранков Нађа – Вршац
Бркић Пајо – Пелагићево
Бундало Н. Јован – Београд
Бућан Богдан Бошко – Петроварадин

Величковић Драган – Велика Сејаница

Веселиновић Јана – Сурдулица
Ибровић Насер – Нови Пазар
Иванова Стајкова Ани – БУГАРСКА, Пловдив
Илијева Миња – Ниш

Кунбар Мариана – ИЗРАЕЛ

Петровић Милица – Београд

Петровић Милован Мићо – Смедеревска Паланк
Петровић Милосав – Ниш
Пешић Весна – Ниш
Поповић Драгана – Врњачка Бања
Радов Мило – ЦРНА ГОРА, Подгорица
Радовановић Маја – Бо
Спасић Трашевић Тања – Ниш
Спировски Јелена – Београд
Станисављевић Биљана – Београд
Станисављевић Дејан Месец – Параћин
Станојевић Биљана – Ниш
Станојевић Лалошевић Зорица – Чачак
Стевановић Владан – Београд
Стојиљковић Александар – Прокупље

Стојковић Весна – Лесковац

Стојковић Милко – Смедеревска Паланка

Стојоски Небојша – Београд
Тасић Церовић Мира – Ниш
Телеску Алики – КИП
Зборник (књига) се може купити (500.динара + PTT) у удружењу ГЛАС КОРЕНА (ул. Давидова 2а – понедељком од 10 до 12,00) или наручити телефоном (+381 063 722-42-35 – Мира). Ближа обавештења на e-mail: majorpesnik@gmail.com

Gostovanje na TV Leskovac Dragan Veličković i Jovan Dimitrijević

JUTARNJI PROGRAM - RAZGOVOR S POVODOM
17 JULI 2020

Rezultati konkursa ,,Slapovi vučjanke

Dom kulture Vučje proglasio pobednike konkursa „Slapovi Vučjanke“

Autor: Zoran Jovanović 

Objavljeno: 07.07.2020.

 u 14:42 

Komentar

Podelite na FejsbukuTvitujte ovo!

Na šesti po redu književni konkurs „Slapovi Vučjanke“ koji tradicionalno organizuje Dom kulture iz Vučja, prispelo je sedamdesetak radova iz Srbije, Bugarske, Makedonije, Crne Gore, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine i Republike Srpske kao i jedan učesnik iz Iraka, a žiri je za pobednika proglasio Dragana Petkovića iz Jabuke za pesmu „Kad je teško“, prispelu pod šifrom Boem iz Panonije.

Žiri koji je izvršio ocenjivanje prispelih radova činile su profesorke srpskog jezika i književnosti Marija Jovanović, Milena Stanojević i Biljana Gavrilović.

Posebno priznanje dodeljeno je pesniku iz Iraka Sabahu Al-Zubeidiju za pesmu „Molitva u doba korone“.

Druga nagrada dodeljena je Zoranu M. Grumiću iz Prnjavora za pesmu „Ljubi pesnika“ koja je prispela sa šifrom Stefan 2016 dok su treće mesto, ravnopravno, podelili Dragan Veličković iz Velike Sejanice za pesmu „Evo mene“ (šifra Perunika) i Vesna Mitrović iz Vučja za pesmu „Rastanak“ (šifra Drugačija).

Dodela nagrada biće organizovana u terminu koji će, zbog trenutne epidemiološke situacije, biti određen naknadno o čemu će učesnici biti blagovremeno obavešteni. Istog dana biće promovisan i peti zbornik „Slapovi Vučjanke“ u kome će biti objavljeni radovi za koje je su članovi žirija procenili da zaslužuju da se nađu u knjizi.

U ime organizatora, Doma kulture Vučje, zahvalnost svim učesnicima konkursa i puno sreće u daljem radu poželeo je Nebojša Krstić, istakavši da će se ova uspešna književna manifestacija, koja promoviše Vučje i prirodne lepote reke Vučjanke i planine Kukavice, nastaviti i narednih godina.

Ukupno deljenja:69

У БЕЛЕГУ ЗАПИСАНО - Драган Величковић

У БЕЛЕГУ ЗАПИСАНО

Одвајкада у белегу, леже тајне уклесане
Ушушкане маховином, ветровима ишаране
Беле виле и демони играју по баруштини
Сећања ме на трен дирну, па завриште по планини

Док се боји у потаји, време ћути ослушкује
Сви страхови и ожиљци све у њему обитује
Укус земље у устима, црна смоница и глина
У трептају ока вечност, што се вуче од давнина

Али некад свану дани изнемогли, гладни, посни
Ниоткуда дође вода и облаци градоносни
Жито полегне пред жетву, буде њива болно пуста
Нечастиве силе приђу, лебац узму ти пред уста

Нема краја ни почетка, уточишта и надања
Све у једном истом кругу од рођења до страдања
Беже звери у јазбине док не прођу непогоде
Сви облаче врашке коже, рођени мој роде

Можда залуд око врата воденични носим камен
Црепуља ми полмљена, утулио без жара пламен
Плави се у оку суза, на кантару мерим бригe
Добро је док мрзну ланци Часне куке и вериге

Драган Величковић

Pesnički konkurs,, Milorad Petrović Seljančica

Резултати четвртог песничког конкурса ,,Милорад Петровић Сељанчица'' на тему Још увек оремо све наше њиве су пред вама. Званична промоција Зборника и додела диплома биће одржани 26.7.2020. у оквиру манифестације ,,Играле се делије'' у цркви Светог Великомученика Димитрија у Великој Иванчи са почетком у 18 часова.
Награђени:
I место – Нађа Бранков, Вршац
II место –Каја Николић - Стојановић, Ражањ
III место – Милан М. Цимбаљевић, Дапсић
Похваљени:
Ана Ђурић - Миладиновић, Смедеревска Паланка
Иван М. Петровић, Кланица
Никица Банић, Инђија
Стеван Милошевић, Врање
Милко Стојковић, Смедеревска Паланка
Одабрани:
Милорад Бибин, Зрењанин
Jован Н. Бундало, Београд
Славица Јовановић, Прњавор Мачвански
Лазар Вучићевић, Обреновац
Владан Стевановић, Београд
Драган Величковић, Лесковац
Душан Комазец, Станишић
Рада Јањушић, Добој
Марко Пајић, Врњачка Бања
Владимир Арсић, Велика Иванча
Иван Гаћина, Задар
Награђени:
Од 5. до 8. разреда
I место – Теодора Илић, Владичин Хан
II место –Тијана Нашпалић, Кикинда
III место – Милица Михаиловић, Смедеревска Паланка
Похваљени:
Теодора Петровић, Бијељина
Лидија Аранђеловић, Смедеревска Паланка
Елена Јанићијевић, Смедеревска Паланка
Лука Лазић, Смедеревска Паланка
Хелена Ђорђевић, Смедеревска Паланка
Лара Лазић, Смедеревска Паланка
Нина Живковић, Смедеревска Паланка
Софија Лукић, Смедеревска Паланка
Од 1. до 4. разреда
I место – Павле Петровић, Стојник
II место –Вељко Вучковић, Стојник
II место - Никола Мирковић, Стојник
III место – Давид Јаношевић, Шарбановац
III место - Вишња Вуковић, Стојник
III место - Матеја Сараковић - Шарбановац
Похваљени:
Анастазија Стојадиновић, Београд
Зорана Грујић, Шарбановац
Анђела Љикић, Шарбановац
Новак Стојиљковић, Шарбановац
Средња школа:
I место - Урош Тирнанић, Београд

Šumadijske metafore

РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА ЗА ПОЕЗИЈУ „ШУМАДИЈСКИХ МЕТАФОРА 2020“

I награда – Логор, Јелена Вукановић, Младеновац
II награда – Тајна воде, Шимон Цубота, Раковица
III награда – Винсентове плаве очи, Иван Јанковић, Bismarck, NorthDakota, USA

Похвала – Кријеснице од људи, Амина Хрнчић, Сарајево, БиХ

Похвала – Преци, Иван Новчић, Краљево

ПЕТНАЕСТ ОДАБРАНИХ

Стваралачко бдење, Жељка Аврић, Сремска Митровица
Је ли ово љубав, Јован М. Бундало, Београд
Јабланови детињства у огледалу неба, Биљана Грошин, Меленци
Онако како ме ти видиш, Немања Драгаш, Београд
Мали бог, Наташа Касаш, Нови Сад
Доживљај из Темишвара, Славиша Крстић, Смедеревска Паланка
Очи, Милун Милутиновић, Београд
Помириши оца сине, Ана Никвул, Младеновац
А куда ћеш ти птичице, Јован Д. Петровић, Петровац на Млави
Без наслова, Анђела Пендић, Београд
Јесен, Марко Порапатић, Београд
Милост велике кише, Весна Радовић, Београд
Снијег лежи, ја стојим, Сања Радуловић, Добој, Република Српска
Слика на зиду, Биљана Станисављевић, Београд
Телебезглав, Владанка Цветковић, Београд

ПЕСНИЧКА НАДАХНУЋА

Плави чајник, Драган Величковић, Грделица
Хуманост, Јелена Вукановић, Младеновац
Ако се изненадиш, Јелена Вукановић, Младеновац
Чекићи Светог Бенедикта, Иван Јанковић, Бизмарк, САД
Побуна противу Готаме, Иван Јанковић, Бизмарк, САД
Мона, Богданка Крстић, Београд
Поједена песма, Елеонора Лутхандер, Стокхолм, Шведска
Село, Милош Марјановић, Београд
Обриси повратка у завичај, Душан Мијајловић Адски, Ниш
Пешчани каранфил, Ненад Ж. Милошевић, Пожаревац
Убица, Иван Новчић, Краљево
Град, Владан Олгин, Београд
Мртво море, Срђан Опачић,  Нови Београд
Glaucus, Милица Петровић, Београд
Тиха помрчина тек дошла, а у соби, Ненад Петровић, Београд
Пламен ватре окупљених душа, Властимир Станисављевић Шаркаменац, Париз, Француска
Чин без суфлера, Милко Стојковић, Смедеревска Паланка
Скривена преплитања, Амина Хрнчић, Сарајево, Бих
Путокази, Шимон Цубота, Раковица
Глагол: острво, Шимон Цубота, Раковица
Сазревање, Оливера Шестаков, Београд

У ТОРБИ МИ ГЛАВА - Драган Величковић

У ТОРБИ МИ ГЛАВА

Око подне крупне муве зује биће кише
На плотни се топи шећер цврли и мирише
У прозору боја неба ни тегет ни плава
Облаци до земље легли како ми се спава

Керуша на прагу дрема изнемогла глува
По њој мили цела чета крпеља и бува
Трепће стока испод ока прави се да спава
Очи све на пола копља бестрага им глава

На капији сан прекрио поштарево лице
Заспале у торби жалбе пресуде и дописнице
Кметови на кулук зову у торби ми глава
Свако има неки разлог не страда се забадава

Oко куће чујем шкрипу чизми од жандара
Није добро да се скида са зида сачмара
Зато молим драгог Бога да им разум даде
Да са плота скину руке да га не огаде

Ја још спавам општа дремеж вода ми до гуше
Будни само доушници јебозовне шалтеруше
Према небу дижем главу не верујем да је јава
Ја још не бих да се будим док је труло и скапава

НЕМАМ ПОЈМА - Драган Величковић

Могу у себе да се закунем 

Да чиним све што најбоље умем 

Док неко врло, смишљено ради 

Да ме са самим собом завади

Зато сам очајан, по мало бесан

На дно ме тешко безнађе вуче

Ја немам појма ским сам и где сам 

Шта ли је данас, сутра ил јуче

И нема смисла и нема реда 

Нисам ни овде још мање тамо 

Живот са стране стоји и гледа 

И прстом не мрда, а баш се знамо

Не бих га мењао, нема тих пара 

Виси о концу и једва стоји 

За мене гине, страда и вара 

Добро је каже, и кад се боји

Баш се трудим да га разумем 

Некад га опсујем, ређе и пљунем 

А њега брига, јасно се види 

Махне и каже, слободно иди

А могу у себе да се закунем 

Да чиним све што најбоље умем 

Док неко врло смишљено ради 

Да ме са самим собом

ПРЉАВЕ КИШЕ - Драган Величковић

Под олуком, мокре птице у страху се гнезде
непрестано капљу хладне и
прљаве кише
изнад главе, гологлаве
паучине језде
сан ми дође и овлаш ме, само
омирише
Мракови ме црни трују, није богзна штета
о мојој се глави ради ако
добро чујем
сад у време поста, Господњега лета
на капији стављам резу
и у себи псујем
Док тумарам по авлији као кучка стара
по зиду ми клија жито
ил осећај вара
кртичњаци, мравињаци, никли
на све стране
водопије окалемим, режем родне
гране
Под јастик ми сув босиљак и хајдучка трава
бисери се багрем стари
ноћ тиха и глува
није добро да се моје обистине
слутње
кроз стиснуте зубе пијем
туђе воде мутне

ПРИВЕДИТЕ ЦВЕЋЕ - Драган Величковић

Забраните априле укинуте мај
Непослушном дрвећу посеците гране

Ухапсите пролеће приведите цвеће
Сви поштују мере само оно неће

Цео дан се сунча буја и зелени
Ведри се и плави све у инат мени

Намерно то ради или нема појма
Можда се и варам ал' таквог сам дојма

Dragan Veličković - Velika Sejanica

Песник, сликар и композитор, рођен 10.09.1963. у Великој Сејаници, Грделица

НА ХЛЕБУ И ВОДИ - Драган Величковић

НА ХЛЕБУ И ВОДИ

Ових дана прозори ми зарђали од тишине
Преко лица меке сенке и болесно време
Тескоба ме стисла нека
И неће да мине
Још  самоћа са мном спава
И о мени  брине
Ево штитим од хладноће болешљиве дане 
Разапињем платно ноћи
Од гране до гране
Варају ме немилице фарбају у мрачно
Мисле да ми тама годи
Можда је и тачно
И не причам само ћутим око мене ништа
Све су моје грађевине губилишта 
И згаришта
Трудим се да држим корак
И не касним за животом
Одолевам страховима надом
И добротом
Сад на води и на хлебу
Борим се на све ил ништа
Ал кидишу  на темеље и  руше ми упоришта
Кидају ме на комаде  развлаче ме 
И черече
Дан некако и спакујем
Али где да сместим вече

Драган Величковић

Prvo mesto - USUD Poezija 016

ЕВО МЕНЕ - Драган Величковић

Ево мене дошао сам по сопственом трагу 
Да оплевим перунике и збуним тишину
Од сећања могу тешко
Груди да оболе
Све што имам зарасло ми
У кори тополе 
До амбара преко траве газио сам стазу
Једва сам у трулом лишћу пронашао име
Од папрата још образи
Црвене и бриде
Пробао сам да оживим
Ал видим не иде
Вришти туга ко из гнезда отроване птице
Ноћ је хтела да утисне заборав на длан
Збуњене и уплашене
Тумарају сене
У ноздрве чај од липе
Накваси ми сан
А ја лајем с керовима иза заднјих кућа
И режим на густу маглу јединим ми родом
И ко путник намерник на
Сопственом прагу
Самог себе дочекујем шећером
И водом

DA MI RAZUM NE ZALUTA - Dragan Veličković

Zamislim se tako često, čini mi se
il se varam
S nekim stalno ja u glavi, svađam se
i razgovaram
Šapućem li ja sa njima ili razgovaram
sa mnom
Pitanja bez odgovora ostanu
uglavnom

Misli čudne, poludele, hoće da me
skrenu s puta
Panika me laka hvata da mi razum
ne zaluta
Pođem levo, one levo, okrenem se one
desno
U glavi mi opšta gužva, teskoba i
baš mi tesno

Ne razumem šta je njima, stanu tako
pa se čude
Kad me prvi san uhvati, one se baš tad
probude
Ako krenem da ih bistrim samo li se malo
drznem
Umoran pred zoru padam i mutan
se smrznem

Brzoplete i zbunjene, jedno misle drugo
kažu
Nekada se zarumene, kada primetim
da lažu
Trudim se da sve razumem, i u stopu da ih
pratim
Kad zaćute jednog dana, možda nešto
ipak shvatim

Dragan Veličković

ДОШЛО МИ ДА ШТУКНЕМ - Драган Величковић

Призренско - тимочки дијалект

ДОШЛО МИ ДА ШТУКНЕМ

Једем се ко млади месец, дошло ми да штукнем
Не дава се да прогледам, секирам се ћу пукнем,
Девојке ме слабо оћев, још мало ћу дигнем руке
Татко преапује уста, чије ли испаштам муке

А криво ми, прилике сам грдне пропуштија, 
Баксузлук  ме тежак бије неки ми је учинија
Таман мислим с'д ће буде овај це превара
Чујем мајку горе пњка нешто ву не одговара

Вика, онуј  котруљачу ич у кућу не доводи 
Погле ко се усукала тај ли ће ти децу роди,
Дебела што коначила жмичка, трепка, недочује
А рошава с т'нка уста баксуз је и замуцкује

Загоркини болешљиви сви су легали на плућа,
Чини ми се неће скоро снајку види наша кућа
Све  оне су грозотије, само ми смо лепотани
А време ме неће чека, побегоше дани

Судбину ми прорицаше, врачаре гледаше длан,
Црвен конац врзуваше да ми јави се у сан
Бабе ми по чорбалуци жарчићи гасиле,
Прскаше ме и с водицу ал' ме несу ожениле

Белег сам од праг носија, пија чај од разне травке,
Од стару буљину крила, мућак јаје, кљун од чавке
Кад се човек поремети тешко се исправља квар
Све такој ми записано у вечити календар

Еве нешто, б'ш рачунам четерес сам трећу
Не ли га до јесен решим 'бем ли гу у срећу
Ал' никога ја не кривим мог' да скуцкам и да лајем
Крпа, закрпу си нађе још се не предајем

Драган Величковић

Sretenjski susreti Prokuplje

PLAVI ČAJNIK - Dragan Veličković

-ДРАГАН ВЕЛИЧКОВИЋ-

ПЛАВИ ЧАЈНИК

Скидам капу, гутљај љуте, крстим се и чудим
Газим преко меког перја чавки и фазана
Ко утрина бол широка, села ми на груди
Преко плота чујем жагор, чини ми се,  људи

Испод црепа, чуваркућа с тешком муком клија
Поред прага љуте змије, душмани и крвопије
Иза врба по ливади, неко коси моју траву
Наврзло се зло на мене као чичак на рукаву

Гледам крушку олистала насред моје собе
Под тежином густог мрака, сећања ми шкрипе
Оскудно је светло, бело, шуња се тишина
Плави чајник, једна шоља, туга и прашинa

А ја трпам у џепове,мирис лишћа шаку дрена
Маховину, тиху воду што се цеди из камена
Воштаницу и босиљак за болесне од самоће
Чим утихне ово јагње, у грудима што цвокоће

Ишао бих да коначим ал ми нико није близак
Осим греде нагореле, што јој кору здроби жижак
Чупам бусен за под главу, последњег ми упоришта
Па одмах ко заклан заспим, као да ми није ништа

Dom kulture Grdelica -promocija knjige

OČITO POSPAN - Dragan Veličković

Ja nisam kao oblak, budala, bez cilja u plavo da
lebdim visoko
Kad me poželiš sa vetrom dođem, ko vrabac o prozor
tresnem žestoko
Pa se ko senka šunjam na prste, šuplji mi dzepovi
zbog ravnoteže
Manžetne vlažne drhte od treme, dobro ti dođem
ko loše vreme

Brine me vetar perverznjak stari, prospe ti kafu
otkopča bluzu
Haljinu zgužva, pobaca stvari pod tužnim okom
osuši suzu
A ti kao neka plačljiva kiša, kad me u svoje
snove uvedeš
Niz staklo klizneš ženski lagano, mokra do jutra
kraj mene predeš

Onda se trgneš, ne shvataš ništa, zbunjeni mravi
po tvojoj glavi
Da li da tuguješ ili da slaviš, snove sa opuškom
gaziš po travi
Na kraju jastuk moj stari znanac, očito pospan
kako i ne bi
Stegne te kao tugu pijanac i kaže jutru
'ajd ruke k sebi